Шта говори слаб одзив на првомајски протест?

Savez Slobodnih Sindikata Srbije

Published on: 02/05/2025

Шта говори слаб одзив на првомајски протест? Протести поводом 1. маја, Међународног празника рада, које су ове године заједнички организовали највећи синдикати Србије и студентске организације, окупили су – у зависности од извора – између 5.600 и 18.000 људи. Чак и да прихватимо највишу процену Архива јавних скупова, јасно је да је број далеко испод потенцијала синдикалног организовања у земљи са преко пола милиона формално синдикално организованих радника. Зашто? Одговор лежи у дубоком и вишеслојном неповерењу које данас постоји између радништва и синдикалних центарала. Флерт синдикалних вођа са влашћу – тиха издаја радника Годинама уназад, челници највећих синдиката учествују у институционалном дијалогу који служи више као кулиса него као борбено синдикално деловање. Састанци са владом, заједничке радне групе, „социјални дијалог“ – све то користи политичким елитама да покажу привид легитимности, док радници све чешће остају без конкретне заштите и осећаја да их неко заиста представља. Уместо конфронтације и притиска, многи синдикални лидери бирају сарадњу са извршном влашћу – не због радника, већ због личних привилегија, политичког позиционирања и финансијских користи. Синдикални врх се претвара у политички сервис, а не у борбену организацију. Такво понашање разара кредибилитет синдиката и обесмишљава саму идеју солидарности. „Зашто бих ишао кад ништа неће променити?“ Ова реченица одзвања међу радницима више од било каквог позива на протест. Људи не верују да протест организован од стране „кућних љубимаца власти“ може имати смисла. У очима просечног радника, синдикати су данас више део система против кога би требало да се боре. Уз то, у атмосфери страха од губитка посла, партијске контроле и клијентелизма, одсуство аутентичног синдикалног лидерства води пасивизацији. Студенти као показатељ потенцијала, али и немоћи Прикључивање студентских организација јесте позитиван сигнал, али и показатељ да синдикати сами више не могу покренути масе. Без свежег ветра са улице, синдикални протест би био још мањи. Но, ни студенти немају снагу да мобилишу десетине хиљада људи, јер немају институционалну снагу ни медијску подршку. Закључак: криза поверења, не воље Ниски бројеви на протестима нису последица лењости грађана, већ дубоког неповерења. Грађани су свесни неправде, али не виде ни синдикате ни опозицију као кредибилне носиоце промене. Синдикално руководство мора да бира: или ће наставити да служе као параван властима – и бити све ирелевантнији – или ће вратити легитимитет борбом на терену, отпором и транспарентношћу. Први мај 2025. неће се памтити по масовности, али би могао постати прекретница – ако неко коначно схвати да се ауторитет не добија функцијом, већ жртвом и храброшћу. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti

РОШТИЉ УМЕСТО ПРОТЕСТА

Savez Slobodnih Sindikata Srbije

Published on: 02/05/2025

РОШТИЉ УМЕСТО ПРОТЕСТА Колапс синдикалне културе и страх од одмазде У Србији, синдикати су деценијама разарани изнутра – кооптацијом, корупцијом и лажном лојалношћу. Они који су остали доследни и слободни, попут Савеза слободних синдиката Србије, сведоци су медијске и институционалне блокаде, док се истовремено промовишу такозвани „послушни“ синдикати који служе као параван. Многи радници, чак и када знају да су изманипулисани, не желе да се изложе. Страх од отказа, мобинга или стигматизације у радној средини јачи је од гласа савести. Роштиљ је безбедан. Протест – није. Деполитизација радничке класе Системски је наметнута логика да се радник не сме бавити политиком. Тај наратив подржавају и власт и део „грађанске“ опозиције – јер обострано не желе радничку масу која има свест, храброст и капацитет да се организује. Тако радник постаје само потрошач, не и субјекат промене. Првомајски роштиљ уместо протеста постаје симбол тог неутрализованог радништва. Празник рада је претворен у дан нерада – и заборава. . Медијска блокада и изградња паралелне стварности Слободарски синдикати, као што је Савез слободних синдиката Србије, не добијају медијски простор. Њихова саопштења се игноришу, лидери се сатанизују или бришу. Истовремено, телевизије са националном фреквенцијом шире наратив о „добром животу“ и „рекордној запослености“, иако реалност говори супротно – бедни уговори, минималци, прерасподела рада, угрожена безбедност на раду. У том амбијенту, роштиљ делује као логично бекство. Од стварности. Од борбе. Од себе. Шта (не) значи избор роштиља? Роштиљ није проблем сам по себи. Али је проблем када замени солидарност. Када одбаци отпор. Када постане изговор за апатију и подилажење наметнутом поретку. Роштиљ уместо протеста је чин који, иако делује безазлено, представља капитулацију духа. Он је избор да се ћути док други одлучују о твојој плати, пензији, безбедности и будућности деце. Има ли наде? Да. Али не у већини. Него у мањини која одбија да буде део масе. У синдикалцима који не пристају. У радницима који се учлањују у независне синдикате. У онима који знају да права не падају с неба – већ се освајају. Савез слободних синдиката Србије неће палити роштиљ, већ упорно пали пламен отпора. То је пут тежи, али једини достојан. Алексић Небојша председник Савез слободних синдиката Србије

Sindikalne Vesti

ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ ПРАЗНИКА РАДА – 1. МАЈА

Savez Slobodnih Sindikata Srbije

Published on: 30/04/2025

НАРОДНА ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ ПРАВОСЛАВНОГ ПРАЗНИКА РАДА – 1. МАЈА Савез слободних синдиката Србије и његов председник Небојша Алексић упућују срдачну и борбену честитку свим радницима Србије и света, поводом 1. маја – Међународног празника рада, дана који симболизује борбу за радничка права, социјалну правду и достојанствен живот. Овом приликом посебно поздрављамо и пружамо братску захвалност: - нашој **браћи из синдиката Руске Федерације – Куликову Евгенију, Курнакову Јурију, Михаилу Прохорову и Алексеју Лобиреву, за њихову солидарност и несебичну подршку; - нашој браћи из СУБНОР-а, чуварима слободарске традиције и антифашистичке борбе; - Академику Зиројевићу, чија реч и визија дају снагу нашој мисији; - свим искреним левичарима, у Србији и у расејању, који не пристају на компромисе са неправдом; - свим **члановима и функционерима Савеза слободних синдиката Србије**, који упркос медијској тами, политичкој изолацији и институционалним притисцима, не посустају у борби за раднике, поштено друштво и достојанство рада. Данас не славимо – позивамо на отпор! Наша борба је за живот достојан човека, за плату од које се живи, не преживљава, за здравство и образовање доступно свима, за сигурна радна места, за слободу удруживања и мишљења, за социјалну државу, а не пазарну. У временима страха и ћутања – ми бирамо истину и храброст. У временима издаје и поткупљености – ми бирамо **част и солидарност. Нека овај 1. мај буде почетак новог радничког буђења! Живео 1. мај! Живела радничка борба! Савез слободних синдиката Србије Небојша Алексић, председник НАРОДНОЕ ПОЗДРАВЛЕНИЕ ПО СЛУЧАЮ ПРАЗДНИКА ТРУДА — 1 МАЯ Союз свободных профсоюзов Сербии** и его председатель Небойша Алекcич сердечно и по-товарищески поздравляют всех трудящихся Сербии и мира с 1 Мая — Международным днём труда, днём, который символизирует борьбу за права работников, социальную справедливость и достойную жизнь. Особую благодарность и братский привет мы направляем: - нашей братской делегации из профсоюзов Российской Федерации— Евгению Куликову, Юрию Курнакову, Михаилу Прохорову и Алексею Лобиреву — за их солидарность и бескорыстную поддержку; - нашим братьям из СУБНОР, хранителям освободительных и антифашистских традиций; - Академику Зироевичу, чьё слово и видение придают силы нашей миссии; - всем искренним левым, в Сербии и за её пределами, кто не идёт на компромиссы с несправедливостью; - всем членам и функционерам Союза свободных профсоюзов Сербии**, кто, несмотря на медийную блокаду, политическую изоляцию и институциональные давления, не сдаются в борьбе за права трудящихся и достойный труд. Сегодня мы не просто празднуем — **мы призываем к сопротивлению! Наша борьба — за жизнь, достойную человека, за зарплату, на которую можно жить, а не выживать, за доступное здравоохранение и образование, за надёжные рабочие места, за свободу объединений и слова, за социальное государство, а не за рыночную диктатуру. Во времена страха и молчания — мы выбираем правду и мужество. Во времена предательства и продажности — мы выбираем честь и солидарность. Пусть этот 1 Мая станет началом нового рабочего пробуждения! Да здравствует 1 Мая! Да здравствует борьба трудящихся! Союз свободных профсоюзов Сербии Небойша Алекcич, председатель PEOPLE'S GREETING FOR INTERNATIONAL WORKERS’ DAY – MAY 1st The Union of Free Trade Unions of Serbia** and its president Nebojša Aleksić extend heartfelt and fraternal greetings to all workers of Serbia and the world on the occasion of May 1st – International Workers’ Day, a day that symbolizes the struggle for workers’ rights, social justice, and a life of dignity. On this occasion, we send special gratitude and brotherly respect to: - our brothers from the trade unions of the Russian Federation – Evgeny Kulikov, Yuri Kurnakov, Mikhail Prokhorov, and Aleksei Lobirev, for their solidarity and unwavering support; - our brothers from SUBNOR, the guardians of the anti-fascist and liberation tradition; - Academician Zirojević, whose words and vision strengthen our mission; - all true leftists, in Serbia and abroad, who refuse to compromise with injustice; - all members and officials of the Union of Free Trade Unions of Serbia, who, despite media darkness, political isolation, and institutional pressure, do not give up the fight for workers’ rights and dignified labor. Today is not just a celebration — it is a call to resistance! Our struggle is for a life worthy of a human being, for wages that support living, not just survival, for healthcare and education accessible to all, for secure jobs, for freedom of association and expression, for a social state, not a market dictatorship. In times of fear and silence — we choose truth and courage. In times of betrayal and corruption — we choose honor and solidarity. Let this May 1st mark the beginning of a new workers’ awakening! Long live May 1st! Long live the workers’ struggle! Union of Free Trade Unions of Serbia Nebojša Aleksić, President

Sindikalne Vesti

СЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУ

Savez Slobodnih Sindikata Srbije

Published on: 30/04/2025

СЛУЖБА КАО ДРЖАВА У ДРЖАВИ — КАДА ОТУЂЕНА МОЋ ПРЕЛАЗИ ЦРТУ Савез слободних синдиката Србије је у претходним месецима идентификовао поступке који указују на системско праћење, снимање и суптилан облик застрашивања од стране структура повезаних са безбедносним апаратом Републике Србије. Случај службеног возила ЈКП „Паркинг сервис“ БГ 2940 НМ које је снимало просторије СССС, уз изостанак сваког санкционисања других возила у зони и заштитнички извештај ПС Звездара, представља типичан облик „меког притиска“ – али у функцији матрице коју служба користи деценијама. Безбедносно-информативна агенција (БИА) званично је наследник Службе државне безбедности (СДБ), а неформално настављач механизама деловања УДБЕ. Од 2002. године до данас, без озбиљне лустрације или спољне контроле, БИА је остала институција: -без демократског надзора, -са непромењеним кадровима, -са истом сврхом — контрола друштвених процеса, а не безбедност грађана. Извештаји Међународне кризне групе, Европске комисије и ОЕБС-а између 2005. и 2022. редовно указују на: -недостатак транспарентности у раду БИА, -злоупотребу ресурса за праћење новинара, синдиката и НВО, -повезаност појединих структура БИА са организованим криминалом. Иако је по Закону о БИА директор одговоран Влади и Скупштини, у пракси његова улога је ограничена на протокол и јавне наступе. Права оперативна контрола налази се у рукама интерних мрежа — често невидљивих, али дубоко укорењених: -Оперативна мрежа – одлучује о циљевима праћења, „мека обрада” личности и медијска дискредитација; -Економско-криминални сектор – преко повезаности са структурама унутар МУП-а и Пореске управе омогућава паралелно финансирање и заштиту „пријатељских” интереса; КАД СЕ СЛУЖБА БАВИ СИНДИКАТОМ – КО ЈЕ ЗАИСТА УГРОЖЕН? По Уставу Србије (чл. 55 и 206), као и Закону о раду и Конвенцијама МОР бр. 87 и 98, синдикална активност је заштићено право. Свака форма директног или индиректног праћења, снимања, прикупљања података или застрашивања представља: -кршење домаћег закона (Кривични законик – чланови 131, 172, 359), -и повреду међународног права. БИА није овлашћена да прати синдикате осим уколико не постоји судски налог заснован на доказима о угрожавању уставног поретка. Савез слободних синдиката Србије није ни под истрагом, ни оптужен — већ представља легалну институцију заштите радничких права. -Милошевић – створио службу по мери своје власти; одржавана до момента међународног интереса за промену; -Ђинђић – покушао да је реформише; ликвидиран уз учешће „одметнутог дела службе” (Саборци из ЈСО); -Тадић – постигао договор: мир у замену за неистраживање; -Вучић – институционализовао њихову „самосталност” и повећао утицај службе у економији и партијским обрачунима. Први пут после дуго времена, структура страха наилази на отпор: -не физички, већ правни и јавни; -не вика, већ документација; -не попуштање, већ институционално инсистирање. -Уместо да се повучемо — тражимо одговоре. -Уместо да пристанемо — постављамо питања. -И управо зато се систем у сенци појавио у кадру — јер не може да поднесе светло. Синдикат је основ демократског друштва. Ако се легалне, мирне, институционалне структуре прате, снимају и застрашују — онда више не говоримо о држави права, већ о држави страха. Али тај страх не станује у нама. И зато ћемо наставити да бранимо оно што је ваше — достојанство, рад и право на глас.

Sindikalne Vesti